Zakerberg: Dezinformacije glavna bezbjednosna prijetnja

Sadržaj na internetu treba da bude regulisan sistemom koji bi bio nešto između postojećih pravila koja se koriste za telekomunikacione kompanije i medijsku industriju, kazao je u subotu izvršni direktor kompanije Fejsbuk, Mark Zakerberg globalnim liderima i bezbjednosnim šefovima.

Govoreći na bezbjednosnoj konfereneciji u Minhenu, Zakerberg je kazao da je Fejsbuk unaprijedio svoj rad u borbi protiv miješanja u nacionalne izbore preko interneta i kazao da je kompanija napredovala u borbi protiv bezbjednosnih prijetnji današnjice.

„Tradicionalno hakovanje nije više glavni bezbjednosni problem. Sada su to dezinformacije“, kazao je Zakerberg i dodao da komnpanija ulaže napore u borbi protiv ruskih trolova. On je takođe podržao napore zapadnih poslanika da naprave zakone kako bi suzbili kinesku tehnološku dominaciju.

Fejsbuk i drugi giganti društvenih medija poput Tvitera pod pojačanim su pritiskom da se bolje suprotstave vladama i političkim grupama koje koriste njihove platforme kako bi širile lažne i obmanjujuće informacije.

Zakerberg je kazao da on sada zapošljava 35000 ljudi koji pregledaju sadržaj na internetu i primjenjuju bezbjednosne mjere. Ti timovi i Fejsbukova automatizovana tehnologija trenutno suspenduju opreko milion lažnih naloga svakog dana, kazao je on, dodajući da je „velika većina detektovana u roku od nekoliko minuta od otvaranja naloga“.

„Naš budžet za bezbjednost danas je veći nego naš cijeli budžet kada smo izašli u javnost 2012. godine“, kazao je on.

Kompanija Fejsbuk je u proteklih godinu dana oborila nekoliko mreža trolova i stranica za širenje dezinformacija. Takođe je javno optužila aktere u Rusiji i Kini za širenje dezinformacija.

Mnogi zapadni bezbjednosni zvaničnici pokušavaju da prilagode tradicionalne bezbjednosne reakcije na nove prijetnje poput dezinformacja – i traže da tehnološke kompanije preuzmu veću odgovornost.

Sistem koji ima Fejsbuk se „generalno poboljšava“, kazao je Zakerberg, ističući da njihovi algoritmi sada registruju 90 odsto terorističke propagande.

„Govor mržnje predstavlja veći izazov“, kazao je on, „jer treba da naučimo sisteme vještačke inteligencije da uoče zaista male razlike“.

Fejsbuk se našao na meti žestokih kritika evropskih poslanika zbog toga što je dozvolio širenje govora mržnje, lažnih vijesti, prikupljanja ogromne količine podataka i nepoštovanja privatnosti korisnika. Protov ove kompanije se u Evropi vodi nekoliko istraga zbog kršenja zakona o privatnosti.

Zakerberg, koji bi danas u Briselu trebalo da se sastane sa zvaničnicima Evropske komisije, kazao je da EU i druge institucije treba da utvrde pravila kako ne bi Fejsbuk morao da odlučuje o tome što je govor mržnje ili procjenjuje istinitost informacija.

„Treba da postoji više smjernica i regulativa od država“ o tome šta se smatra miješanjem u izbore i škodljivim sadržajem“, kazao je osnivač Fejsbuka.

„Smatram da treba da postoje pravila povodom škodljivih sadržaja… ali postoji pitanje kakav okvir treba koristiti za to“, kazao je Zakerberg odgovarajući na pitanja novinara.

„Trenutno postoje dva okvira za postojeće industrije – onaj za novine i postojeće medije, a zatim tu je i model za telekomunikacione kompanije, koji radi na principu „podaci samo protiču kroz vas“, ali nećete telekomunikacionu kompaniju smatrati odgovornom ukoliko neko kaže nešto škodljivo preko telefona“.

„Ja zapravo smatram da mi treba da budemo negdje između ova dva modela“, kazao je on.