Teroristički sadržaj dostupan na 200 do 400 onlajn platformi    

Evropska komisija procijenila je da u ovom trenutku postoj između 200 i 400 onlajn platformi na kojima se propagira terorizam. Šef jedinice za terorizam i radikalizaciju u Komisijinom Generalnom direktoratu za migracije i unutrašnje poslove Hans Das, upozorio je da su terorističke sadržaje ranije tradicionalno širile veće platforme, ali da se to sada mnogo više čini preko manje poznatih platformi.

Das je, na skupu koji je u Briselu organizovala Asocijacija provajdera usluga računarstva u oblaku CISPE, ocijenio da je za planove Evropske komisije da spriječi širenje takvih sadržaja od ključne važnosti da se platforme primoraju da preduzmu proaktivne mere kako bi se obezbijedilo da se jednom uklonjeni sadržaji ne pojave ponovo onlajn.

“Ima toliko terorističke propagande koja se strašno brzo reciklira….bilo bi potpuno iracionalno da se teret dokazivaja prebacuje na organe reda i sudove”, ocijenio je Das.

“Da li zaista želimo da naši policijski organi gube vrijeme tako što će loviti svaku verziju nekog video klipa koji se pojavi onlajn i zatim kompanijama izdavati naređenja za njegovo uklanjanje”, dodao je Das.

On je naglasio da kompanije u toj oblasti treba da preuzmu odgovornost i da za to već postoji niz tehnoloških rješenja.

Doktor Hani Farid, viši savjetnik u organizaciji Projekat za suzbijanje ekstremizma (CEP), nedavno je za EURACTIV rekao da većina platformi nerado preuzima svoju građansku odgovornost, što bi uskoro moglo da im se obije o glavu.

“Danas smo tu gdje jesmo zbog najobičnije nespremnosti platformi da sarađuju u kontekstu šire socijalne zabrinutosti. Razmjera ekstremističog sadržaja je fantastična”, rekao je Farid, koji važi za svjetski priznatog stručnjaka u oblasti kompjuterske frenzike, i koji je autor eGLYPH tehnologije, softvera sposobnog da identifikuje i brzo ukloni sa interneta nasilne slike, video i audio snimke.

On je reka da ne bi bio iznenađen kada bi nespremnost platformi da se suprotstave širenju terorističkih sadržaja uskoro počela da pogađa i njihovu zaradu.

“Oglašivači će početi da se okreću od njih. Oni ne žele da budu dovedeni u vezu sa biznisom koji dopušta rasturanje tako agresivnog materijala”, ocijenio je Farid.

Predstavnik rumuskog predsedništva EU Mihaj Nicoi ocijenio je da “niko nije siguran od prijetnje” (terorističkog sadržaja) i da je prioritet Evopskog savjeta uvijek bio da “smanji dostupnost” materijala koji je predmet regulacije, posebno za mlade ljude koji su, kako je istakao, posebno  meta propagande.

Ima ipak i onih koji smatraju da su mjere koje razmtra komisija uperene u pogrešnom pravcu.

Jens-Henrik Jepesen iz Centra za demokratiju i tehnologiju (CDT) ukazao je da mnoge grupe koje se zalažu za slobodu govora nisu zadovoljne procedurom prepoznavanja opasnih sadržaja, i da strahuju da će posljedica restrikcije onlajn materijala biti gušenje legitimne političke rasprave.

Poslanik Evropskog parlamenta, britanski konzervativac Danijel Dalton rekao je da u kontekstu planova za suzbijanje širenja terorističkih sadržaja postoji nedoumica da li treba obuhvatiti i infrastrukturu za računarstvo u oblaku.

Generalni sekretar asocijacije CISPE Fransisko Mingoranse rekao je da regulativa, takva kakva je, “cilja u pogrešnog aktera” pošto ne pruža nikakvu pravnu podršku provajderima infrastrukture za računarstvo u oblaku.

“Naša branša pruža preduzećima osnovne temelje za upravljanje podacima i izgradnju sopstvenih sistema. Ne možemo da predvidimo niti imamo nadzor nad prirodom ili sadržajem koji će u konačnici biti isporučen javnosti. Mi nismo odgovorni za sadržaj koji će biti prikazan ljudima”, rekao je Mingoranse.

On je dodao da bi mogli da se pojave i problemi vezani za zaštitu podataka ako bi provajderi klaud infrastrukture postali predmet planova komisije, pošto bi te firme onda “morale da ulaze u sadržaj kako bi ga pročitale i vidjele da li potpada pod definiciju terorističkog sadržaja”.

“Naša industrija je relativno nov sektor. Moje je iskustvo da postoje poškoće u shvatanju specifičnosti provajdera infrastrukture za klaud usluge i naših nadležnosti”, dodao je on.

Hans Das je, na pitanje zašto firme koje pružaju klaud usluge nisu izuzete, rekao da je strategija od samog početka bila da se u borbi protiv terorističkih sadržaja obvate svi relevantni učesnici.

“Vjerujem, ipak, da formulacija teksta može biti dodatno pojašnjena. Potrebno je da izradimo jasniju definiciju domašaja” regulative, rekao je Das.

Izvor: EURACTIV.com