Analize Izdvojeno

Najzastupljenije biometrijske metode

Biometrija, tehnologija snimanja i memorisanja jedinstvenih fizičkih karakteristika ljudskih bića (kao što su lice, zenica oka, glas) predstavlja automatizovani metod utvrđivanja identiteta osobe na osnovu fizioloških karakteristika. Kako raste potreba za višim nivoom bezbednosti, tako su biometrijski sistemi sve precizniji, pouzdaniji i brži i nalaze sve veću primenu u savremenom svetu, piše magazine za bezbjednost SecuritySee .

Biometrija je raspostranjena u svim sferama društva i koristi se u različite svrhe,a neke od njih su kontrola dolaska zaposlenih na radno mesto, zaštita određenih objekata od ulaska neautorizovanih lica, biometrijski potpis prilikom preuzimanja novca, kontrola pristupa računarskim sistemima.

Biometrija je sve više zastupljena u kompanijama kao vid kontrole pristupa na ulazu ili kao vid zaštite određene infrastrukture i bitnih delova organizacije. Koristeći skenere otiska prsta, kompanije mogu kontrolisati ulaz i izlaz u objekte, štiteći infrastrukturu ključnu za njihovo poslovanje. Ova tradicionalna upotreba biometrije omogućava preduzećima da bolje obezbede svoje objekte. Ista tehnologija se takođe može koristiti za zaštitu intelektualnog vlasništva. Upotreba biometrijskih podataka za zaštitu računarskih sistema i mreža omogućava firmama da zaštite operativne podatke, čija bi zloupotreba ozbiljno naštetila poslovanju kompanije.

Najpoznatije, kao i najzastupljenije biometrijskke tehnike su biometrijsko prepoznavanje lica, prepoznavanje preko otiska prsta i

biometrijsko skeniranje zenica.

 Biometrijsko prepoznavanje lica

Sistem za prepoznavanje na osnovu karakteristika lica je kompjuterska aplikacija za automatsku identifikaciju ili verifikaciju osobe sa digitalne slike ili video frame-a dobijenih iz video izvora. Jedan od načina da se ovo uradi jeste da se uporede određene crte lica sa slike i lica iz baze podataka.

Instalacija  odgovarajuće mere bezbednosti kao što je biometrijsko prepoznavanje lica je napredan i efikasan alat koji nudi odličnu kontrolu i sigurnost u štićenom prostoru, bilo da se radi o banci, velikoj ili maloj firmi ili hotelu. Sistem precizno identifikuje određenu osobu skeniranjem crta lica, a ako se podudara sa snimljenom slikom u bazi podataka, odobren joj je pristup. To omogućava jednostavan i brz ulazak onima koji su dobrodošli u objekat, bez potrebe da daju lične podatke.

Pored toga što je ova metoda brza i efikasna, prepoznavanje lica je takođe pouzdano jer se pristupne kartice i ključevi mogu kopirati, pozajmljivati ili krasti, ali osoba ne može promeniti lice. Takođe mogu se pojačati mere kontrole, ograničavanjem pristupa određenim prostorijama.

Biometrija otiska prsta

Identifikacija otiskom prsta je najčešće korišćena biometrijska tehnologija.Ovo je policijska metoda poznata od davnina, a verovatnoća da dva čoveka imaju isti otisak prstiju je jedan prema milijardu. Ovom metodom se prepoznaju jedinstvene karakteristike određenog otiska, koje su jedinstvene za svakog pojedinca i na taj način pomažu u prepoznavanju pojedinaca iz cele populacije. Otisci prstiju su svojstveni pojedincima i ne mogu se izgubiti niti ukrasti što ih čini vrlo tačnim i pouzdanim. Pouzdanost, dostupnost i pristojna cena su razlozi široke primene biometrije otisaka prstiju u različitim organizacijama.

Biometrijsko skeniranje zenice oka

Ljudsko oko nudi brojne mogućnosti za biometrijsku identifikaciju. Ovo uključuje merenja dužice oka, očnih vena i mrežnjače. Prepoznavanje skeniranjem mrežnjače je tehnologija koja za prepoznavanje koristi karakteristike krvnih sudova na dnu oka. To je najpouzdanija biometrijska metoda identifikacije. Do danas nije pronađen način da se mrežnjača falsifikuje, a njena osnovna karakteristika je da se ne menja tokom celog života osobe. Kada se radi skeniranje, oko treba bude blizu skenera i da se fokusira na jednu tačku. Ova metoda se odvija brzo, ali nije 100% pouzdana. Jedan od problema je što je dužica oka relativno mala, pa mora da se fotografiše iz velike blizine (1 metar ili manje). Kod slikanja je veliki problem predstavljao odsjaj svetla, pa je zato mali broj slika imao uspešnu segmentaciju, takođe ova biometrijska metoda je dosta skupa.

Related Posts