ANALIZA: HIBRIDNI RAT RUSIJE – SAJBER, PROKSIJI, ŠPIJUNAŽA…

Hibridni rat je novi, ali loše definisan pojam u studijama sukoba, koji se odnosi na upotrebu nekonvencionalnih metoda kao dio pristupa borbi višeg domena. Prema riječima sagovornice UPA portala, magistrice  Fakulteta za kriminalistiku i sigurnosne studije, ali i pravnice Sajre Hrković Shajkovci ove metode imaju za cilj da poremete i onemoguće akcije protivnika bez uključivanja u otvoreno neprijateljstvo.

Sajra Hrković Shajkovci

“Termin hibridni rat prvobitno se odnosio na neregularne nedržavne aktere sa naprednim vojnim sposobnostima. Iako je koncept prilično nov, njegovi efekti i rezultati su danas često na naslovnim stranicama. Hibridni rat uključuje kombinaciju aktivnosti, dezinformacije, ekonomsku manipulaciju, korišćenje proksija i pobune, diplomatski pritisak i vojne akcije. Iako i državni i nedržavni akteri učestvuju u hibridnom ratu, oni se široko razlikuju u svojim sredstvima i postupcima”, pojašnjava Hrković Shajkovci.

Pristup Rusije Ukrajini, kako dodaje, jedan je od primjera ovog oblika ratovanja.

Moskva ima mnogo mehanizama i poluga za hibridni rat, a naša sagovornica je analizirala dio njih.

Informacione operacije

Rusija je postala znatno efikasna u korišćenju strateških komunikacije za oblikovanje političkih narativa u mnogim zemljama. „Russia Today“ i „Sputnik News“ su među najpoznatijim alatkama za ovu strategiju, ali Rusija takođe koristi i ciljane televizijski programe; finansira evropske “think tanks” (eksperte) da promovišu svoje stavove; i zapošljava veliki broj internet trolova, botova i farmi lažnih vesti. Cilj ovih informativnih operacija je prvenstveno „zamutiti vodu“ i baciti sumnju na objektivne istine. Nepotrebno je reći da ovi mediji nisu u skladu sa novinarskim praksama zapada u vezi sa činjeničnim dokazima i istinom. Oni imaju za cilj da oblikuju politički diskurs na način koji će to koristiti Kremlju.

Sajber

Ono što ga čini prilično drugačijim od tradicionalnog ratovanja je to što mete sajber napada nisu samo vojska. Pristup hibridnog ratovanja cilja na sve elemente nacionalne moći, uključujući kritičnu infrastrukturu, poslovne sisteme i pojedince.

Kremlj sada ima pristup rastućem kadru sajber ratnika koji mu omogućavaju hakerske upade u zapadne informacione sisteme radi prikupljanja vrijednih informacija. Informacije se tada koriste za uticaj na izbore i druge političke ishode van granica Rusije. Ovaj pokušaj Ruskog upada bio je uočljiv tokom predsedničke kampanje u SAD 2016.

Proksiji

Rusija takođe koristi niz proksija da bi ostvarila svoje interese. Proksi su često grupe koje imaju veliku naklonjenost prema ciljevima i ideologiji Rusije. Jedan od tipičnih zastupnika Kremlja su Noćni vukovi, Bajkerski klub i ultra-nacionalistička, antiamerička banda, čiji je vođa lični prijatelj predsednika Putina. Tačna uloga Noćnih vukova je neizvjesna, iako je moguće da se koristi za zastrašivanje stanovništva i može olakšati niz hibridnih aktivnosti iza kulisa.

Ekonomski uticaj

Rusija koristi i direktan i indirektan ekonomski uticaj da utiče na evropsku politiku. Indirektni uticaj koji je Moskva izgradila u Evropi, koristeći ogromnu mrežu prirodnih gasovoda izgrađenih u sovjetsko vreme, ruski državni gasni gigant Gasprom i njegove podružnice imaju uticaj na politiku i ekonomiju mnogih evropskih zemalja. Rusija je takođe ponudila velike investicije za izgradnju energetskih cjevovoda i druge infrastrukture u zemljama koje zavise od ruskog snabdjevanja energijom kao sredstvo za povećanje njenog uticaja — često kroz mutne pozadinske poslove.

Tajne mjere

Rusija takođe ima sposobnost da koristi tradicionalnu špijunažu kao dio svojih hibridnih metoda, podmićivanje, iznuđivanje i druge pokušaje da utiču na ugrožene političke figure za unaprijeđenje svojih interesa. Kao dio svog šireg programa vojne modernizacije, Rusija je uložila u jačanje svojih snaga za specijalne operacije. Ove snage imaju niz uloga, ali jedna od njihovih najdramatičnijih je infiltriranje u druge zemlje i usmjeravanje hibridnog rata.

“Vjeruje se da je ruska vojna obaveštajna služba, imala veliki uticaj u destabilizaciji Zapadnog Balkana, koji se pojavio kao meta ruskih hibridnih strategija u Evropi. Tinjanje nezadovoljstva na Balkau zbog ekonomske stagnacije, nedostatka napretka ka članstvu u EU, tenzija između etničkih pripadnika, uticaja ruske kulturne veze učinile su ovaj region idealnom metom”, kaže naša sagovornica.

Rusija je tražila, navodi Hrković Shajkovci primjer, da uspostavi bazu u Srbiji koja bi mogla da se koristi za tajne operacije širom Balkana pod maskom „Humanitarnog centra”.

“Navodi da je Rusija okarakterisala pokušaj puča protiv pro-NATO vlade u Crnoj Gori u oktobru 2016. Rusija je takođe podstakla i separatističke tenzije, podržavajući kontroverznog lidera poluautonomne Republike Srpske Milorada Dodika i podržavajući srpski separatizam na sjeveru Kosova. Kao meta ruskog uticaja bila je 2016. i Hrvatska članica NATO-a u vezi sa skandalom kada se otkrilo da je bivši potpredsednik vlade za finansiranje kampanje primao novac iz ruskih izvora”, navodi niz primjera sagovornica UPA portala.

Politički uticaj

Naravno, ruski lideri takođe koriste tradicionalnu diplomatiju da bi podržali svoje političke stranke i kandidate, nudeći posjete na visokom nivou u Moskvi i na druge načine pokušavaju da zastupaju svoje tvrdnje, pritom ismijavajući i kritikujući lidere drugih političkih partija koje imaju kritičan stav prema Moskvi.